Ђурђевдан, је хришћански празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и католици и православци 23. априла, свако по свом календару, као Дан светог Георгија. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући са се предхришћанским културама Балкана, па се зато и празник светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.
Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место неког старог српског божанства плодности и његовог празника.
Црква на овај дан обележава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
Народни празник: Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.

Главни обичаји су:

• Плетење венца од биља
• Умивање са биљем
• Купање на реци

Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били "берићетни" – "Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору". Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.
Такође, оплету се венчићи од "ђурђевског цвећа": ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.
Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – "да би се сачували од града" (слично крстовима од бадњака за Божић).
Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.
Ујутру се сви редом умивају водом: деца - "да буду здрава као дрен", девојке - "да се момци грабе око њих", старији - "да буду здрави", домаћин – "да му кућа буде добро чувана", итд. Сваки према својим потребама и жељама.
Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, "да би била здрава као дрен", а девојке су се ваљале по зеленом житу, "да би им коса расла као жито".Посебној је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките, или „причешћују“ или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају, итд.

Ђурђевдански уранак

Народ на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће; обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма, игра и весеље трају често и до подне.
На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем "да буду напредни као врба", ките здравцем "да буду здрави као здравац", копривом "да коприва опече болести са њим", и селеном "да им душа мирише као селен".

ДУХОВНИ УТРИП

СРЕЋАН И БЛАГОСЛОВЕН БОЖИЋ И НАСТУПАЈУЋА
НОВА ГОДИНА УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ
ХРИСТОС СЕ РОДИ!   --  ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

ЖЕЛИ ВАМ СВЕШТЕНИК САВО КОСОЈЕВИЋ
СА ОДБОРНИЦИМА СПЦО МАРИБОР

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е!!!

Драга браћо и сестре позивамо Вас на нашу храмовну славу Св. Равноапостоле Кирила и Методија.

Свечана Св. Литургија ће се одржати 29.05.2011. год. са почетком у 10 часова у храму Св. Кирила и Методија на Тржашкој цести 13 у Марибору.

После Св. Литургије Црквена Општина Марибор заједно са кумом РАДОСЛАВОМ БАКРАЧЕВИЋЕМ позива Вас на свечани ручак уз домаћу народну музику, који ће се одржати у Црквеним просторијама на II спрату.

УПРАВА ПАРОХИЈЕ

РУСКИ АМБАСАДОР У СЛОВЕНИЈИ

ПОСЕТИО СПЦО МАРИБОР.

Уторак, 11 јануар 2011 12:30

Српска Православна црквена општина Марибор и јереј Саво Косојевић парох са великом радошћу примили су у посету Његову Екселенцију Амбасадора Русије ДОКУ ГАПУРОВИЋ ЗАВГАЈЕВ заједно са Градоначелником града Марибора ФРАНЦОМ КАНГЛЕР.

Свештеник је високе госте упознао са радом СПЦО Марибор и показао пројекат о градњи нове Српске Православне Цркве Св. Равноапостола Кирила и Методија у Марибору.

ДОЧЕК ПРАВОСЛВНЕ НОВЕ ГОДИНЕ

13. ЈАНУАРА 2010

У ПРОСТОРИЈАМА СПЦО-МАРИБОР, ТРЖАШКА 13, МАРИБОР.

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНA

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У МАРИБОРУ 30.05.2010
 ПРОТОНАМЕСНИК МИЛЕНКО ПОПОВИЋ
 ДИРЕКТАН ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ПРЕНОС БОГОСЛУЖЕЊА

ВАЖНО САОПШТЕЊЕ

ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ У НЕДЕЉУ 30. 05. 2010. год. У ХРАМУ СВЕТИХ РАВНОАПОСТОЛА КИРИЛА И МЕТОДИЈА У МАРИБОРУ ОДСЛУЖИТИ ЋЕ СЕ СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА СА ПОЧЕТКОМ У 10 часова КОЈУ ЋЕ ПРЕДВОДИТИ ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО ГОСПОДИН Г. Ј О В А Н, МИТРОПОЛИТ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКИ И ЦЕЛЕ ИТАЛИЈЕ УЗ САСЛУЖЕЊЕ ВИШЕ СВЕШТЕНИКА И ЂАКОНА.

ХРАМОВНА СЛАВА У ПАРОХИЈИ МАРИБОРСКОЈ И ПО КОМЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕН НАШ ХРАМ ЈЕ УПРАВО ТАЈ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК СВ. РАВНОАПОСТОЛИМА КИРИЛУ И МЕТОДИЈУ, ПА ВАС ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ ЗАЈЕДНО СА КУМОВИМА МОМЧИЛОМ И ЛАДОМ МАНДИЋ ПОЗИВАМО СВЕ, КАКО БИ У ДОСТОЈАНСТВУ И У НАШЕМ СРДАЧНОМ ГОСТОПРИМСТВУ ДОЧЕКАЛИ СВЕ ГОСТЕ ТОГА ДАНА.

У Марибору;                                                     парох мариборски:  

24.05.2010.год.                                                   јереј Саво Косојевић

                                                                           СА ОДБОРНИЦИМА

СПЦО-МАРИБОР