Христос васкрсе!!!

Свети Јован је рођен недалеко од Јерусалима. Његов отац Захарија је био првосвештеник, а мајку му се звала Јелисавета.
Рођење Јована, као и њеогв живот и смрт су испуњени дивним чудима Божијим. Док је Захарија служио у храму јави му се Андјео Господњи и рече да ће његова жена иако стара затруднети и родити сина и да ће сину бити име Јован, кроз кога ће се многа срца обратити Господу. Захарија је био збуњен те није поверовао Архангеловој вести због чега је остао нем до рођења Јованова.
Свети Јован је највећи од Пророка, он је дошао пре Христа да народ припреми за долазак обећаног Спаситеља, Христа. За њега је сам Господ рекао да је он, Јован највећи рођен од жене.
Овај велики проповедник и пророк проведе своју младост у пустињи. За њега је на неколико векова пре писао пророк Исаија и назвао га Гласом Вапијућега у пустињи. Јован је тај који је дошао из пустиње и почео да позива народ на покајање да припрема пут Госпду и да поравна стазе Њеогве. Проповедајући народу потребу покајања он их је крштавао водом у реци Јордану. Многи су помислили да је Јован тај Обећани Спаситељ који треба да дође, а Јован се бранио говорећи: "Замном иде Онај који је далеко од мене, Њему ја нисам достојан да одрешим ремена на обући Његовој. Ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
Без страха Јован критиковаше не само народ него и старешине народне због мноства грехова њихових. Но, не само да је критиковао, он их је позивао да се покају и поучавао шта треба да чине да би се спасли.
Његова велика морална чистота и љубав према Истини и Правди на крају га је одвела у смрт. Јавно је критиковао цара Ирода због тога што је узео за жену Иродијаду, која је била жена његовог брата. Због тога га је Ирод ставио у тамницу и ускоро погубиио одсекавши му главу. Успомену на Јованову мученичку смрт Црква прославља 11. септембра, Усековање Главе Св. Јована.
Еванђелист Матеј описујуци начин Јовановог живота назива га не само пророком него и више од пророка, назива га "Анђелом" у телу. Анђелом га Црква у песмама назива, а иконографи га сликају са крилима. Као такав он је био једини који је могао да припреми пут Господу и да га Крсти на реци Јордану.
Овај угодник Божији је велики у целом хришћанском свету, а нарочито код нас Православних. Наша Црква је у години посветила пет дана њему и чудима везаним за њега. Сабор Св. Јована који прослављамо 20. јануара одмах после Богојављења је установљен од раних дана хришћанства, јер је Јованова личност као крститеља тесно повезана са јављањем Господа у свету, са Богојављењем.

Богојављење се обележава 19.јануара и то је фиксни празник, не мења се из године у годину. Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован.
Осећајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочека Исуса речима: "Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим". Исус му на то одговори: "Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду".
После тих речи Син Божји уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба. Истовремено се са неба чуо глас Бога Оца који је рекао: "Ово је Син мој љубљени. Он је по мојој вољи".
Тако се, при Исусовом крштењу, Бог јавио у три личности - Бог Отац је говорио са неба, Бог Син се крстио у Јордану, а Бог Дух Свети је, у виду голуба, сишао са неба над Христову главу.Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Догађај објављивања Богочовека, наводи се у светим књигама, слави се као Богојављање.
Такође, Црква је установила Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове цркве и душа се чисти од сваког греха.На Крстовдан (уочи Богојављења), као и на сам празник, после литургије, врши се велико освећење воде у храму или у порти храма.
Та вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоценост. Никада се не квари. Њом се кропи кућа ради освећења и заштите од демона и осталих нечистих сила. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела.
Богојављенску водицу некада су пиле труднице да би се "отвориле као небо на Богојављење" па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар да се прочисти ако у њега падне каква животиња. У стара времена освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.
Верници се, на Богојављење, поздрављају речима "Христос се јави" а отпоздрављају са "Ваистину се јави".
Некада се сматрало да су дани погодни за венчања почињали од Богојављења. Од Божића до Богојављења мрсни су дани; мрси се и средом и петком, али се дан уочи Богојављења, на Крстовдан, пости ма који дан био. Дани од Божића до Богојављења у народу се зову "некрштени".
Верује се да се, у глуво доба, уочи Богојављења, на трен отвара небо, да се крсте (укрштају) ветрови што дувају зими с онима што дувају лети и да сва вода постаје света. Ко се тада затекне на отвореном и то види може од Бога да затражи испуњење једне жеље.
Од пре десетак година код Срба је обновљен стари обичај да се у реку баци крст, а младићи се такмиче да до њега стигну и први га ухвате.