SREĆAN I BLAGOSLOVEN BOŽIĆ I NASTUPAJUĆA
NOVA GODINA UZ RADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV
HRISTOS SE RODI!   --  VAISTINU SE RODI!

ŽELI VAM SVEŠTENIK SAVO KOSOJEVIĆ
SA ODBORNICIMA SPCO MARIBOR

O B A V E Š T E NJ E!!!

Draga braćo i sestre pozivamo Vas na našu hramovnu slavu Sv. Ravnoapostole Kirila i Metodija.

Svečana Sv. Liturgija će se održati 29.05.2011. god. sa početkom u 10 časova u hramu Sv. Kirila i Metodija na Tržaškoj cesti 13 u Mariboru.

Posle Sv. Liturgije Crkvena Opština Maribor zajedno sa kumom RADOSLAVOM BAKRAČEVIĆEM poziva Vas na svečani ručak uz domaću narodnu muziku, koji će se održati u Crkvenim prostorijama na II spratu.

UPRAVA PAROHIJE

RUSKI AMBASADOR U SLOVENIJI

POSETIO SPCO MARIBOR.

Utorak, 11 januar 2011 12:30

Srpska Pravoslavna crkvena opština Maribor i jerej Savo Kosojević paroh sa velikom radošću primili su u posetu Njegovu Ekselenciju Ambasadora Rusije DOKU GAPUROVIĆ ZAVGAJEV zajedno sa Gradonačelnikom grada Maribora FRANCOM KANGLER.

Sveštenik je visoke goste upoznao sa radom SPCO Maribor i pokazao projekat o gradnji nove Srpske Pravoslavne Crkve Sv. Ravnoapostola Kirila i Metodija u Mariboru.

POKLONIČKO PUTOVANJE MANASTIRU LEPAVINA

SVEČANO PROSLAVLJENA HRAMOVNA SLAVA U MARIBORU 30.05.2010
PROTONAMESNIK MILENKO POPOVIĆ
DIREKTAN TELEVIZIJSKI PRENOS BOGOSLUŽENJA

V A Ž N O    S A O P Š T E NJ E

DRAGA BRAĆO I SESTRE U NEDELJU 30. 05. 2010. god. U HRAMU SVETIH RAVNOAPOSTOLA KIRILA I METODIJA U MARIBORU ODSLUŽITI ĆE SE SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA SA POČETKOM U 10 časova KOJU ĆE PREDVODITI NJEGOVO VISOKOPREOSVEŠTENSTVO GOSPODIN G. J O V A N, MITROPOLIT ZAGREBAČKO-LJUBLJANSKI I CELE ITALIJE UZ SASLUŽENJE VIŠE SVEŠTENIKA I ĐAKONA.

HRAMOVNA SLAVA U PAROHIJI MARIBORSKOJ I PO KOME JE POSVEĆEN NAŠ HRAM JE UPRAVO TAJ VELIKI PRAZNIK SV. RAVNOAPOSTOLIMA KIRILU I METODIJU, PA VAS DRAGA BRAĆO I SESTRE ZAJEDNO SA KUMOVIMA MOMČILOM I LADOM MANDIĆ POZIVAMO SVE, KAKO BI U DOSTOJANSTVU I U NAŠEM SRDAČNOM GOSTOPRIMSTVU DOČEKALI SVE GOSTE TOGA DANA.

U Mariboru;                                                        paroh mariborski:  

24.05.2010.god.                                                  jerej Savo Kosojević

                                                                           SA ODBORNICIMA

SPCO-MARIBOR

Đurđevdan, je hrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući sa se predhrišćanskim kulturama Balkana, pa se zato i praznik svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.
Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto nekog starog srpskog božanstva plodnosti i njegovog praznika.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Narodni praznik: Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Glavni običaji su:

• Pletenje venca od bilja
• Umivanje sa biljem
• Kupanje na reci

Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili "berićetni" – "Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru". Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.
Takođe, opletu se venčići od "đurđevskog cveća": đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.
Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – "da bi se sačuvali od grada" (slično krstovima od badnjaka za Božić).
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.
Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - "da budu zdrava kao dren", devojke - "da se momci grabe oko njih", stariji - "da budu zdravi", domaćin – "da mu kuća bude dobro čuvana", itd. Svaki prema svojim potrebama i željama.
Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, "da bi bila zdrava kao dren", a devojke su se valjale po zelenom žitu, "da bi im kosa rasla kao žito".Posebnoj je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju, itd.

Đurđevdanski uranak

Narod na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na "đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.
Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim", i selenom "da im duša miriše kao selen".